Ловац Треста Радосављевић Љубинко, СибницаЈедну веома занимљиву и истиниту причу чуо сам од почасног ловца Миленка Радосављевића, власника фирме „Еврометал“. Како је његов отац Љубинко из моравског места Сибнице као ловац ловачког друштва „Трест“ 1948. године кретао ноћу не би ли стизао на обавезне сутрадан акције и хајке. Кретао би по веома лошем времену киши, ветру, дубоком снегу у Петровац, на Трест и околину. Шта је то, љубав према лову, страст, како ово да назовемо, упорност издржљивост? То потврђује и одсликава многе ловце као људе. Таквих хајки било је много а и вукова који су чинили штете народу по селима, сточарима и стоки.
На крају по упутству државе и ресорног министарства пришло тровању вукова, о чему смо писали. Дуго вукова у овом крају није било, до осамдесетих година прошлог века. Сетимо се да су нека села из данашње општине Жабаре и Мало Црниће по тадашњој управној подели припадала срезу млавском.


Нешто најјасније није да је таква ситуација била и са ловством, или обратно. У накнадно пронађеним документима помињу се села Миријево, Кочетин, Свињарево и друга (види посебне прилоге о полагању првих испита у време председника Светомира Дамљановића 1954. године).
Деда Божа Милосављевић стари лисичар из Каменова и ловац од одмах после Другог светског рата тврдио ми је како су ловачка удружења имала своје поделе и своје границе, да су поједине групе или појединци само припадали ловачком удружењу „Трест“. У сваком случају за сада ово остаје делом непознаница.