„Зграде на Тресту, ШИК Кучево је подигло, радили су лугари који су били на служби код шумске управе ", а ја као аутор А. Ж. додајем, „На једној згради радили су извиђачи, затвореници општинског затвора који су били кажњавани за лакше прекршаје а под руковођењем начелника Симића. Сам инг. Миловановић признаје да за једну зграду ловачко удружење дало 5.000 динара тадашњих. Зграда је подигнута 1966. године и речено је да исту ловци могу да користе за време ловова и друге потребе. О томе је сачињен и уговор. Ловци су тако дуго и користили. (Последње реченице сам цитирао из непотпуне ловно-привредне основе, из 1996.-97. године аутора инг. Миловановића на стр. 20, а коју је мени срдачно као аутору књиге касније поклонио). Међутим, поменути уговор нисам видео и немамо га. Све ово потврђује да ловци располажу неким правима за једну од зграда на поменутом излетишту. Као члан Управног одбора, (у време председника А. Ж. Гере) задужен за овај део ловишта пар пута је одлазио у Кучево у дирекцију ШИК - а Ненад Животић из Петровца, водио разговоре о деобном билансу са њиховим директором, сада „Србија шуме“.

На жалост разговори нису резултирали а нама је усмено саопштено да немамо никаквих права на поменути објекат. Доласком за председника удружења Слободана Драгојевића покушало се да се исти дом на Тресту врати ловцима али нажалост и после одређених улагања покушај је пропао. Поменути инг. Миловановић нагласио ми је : „Трафо смо купили ми и жицу, гро радова смо ми платили. Пастрмком смо порибили језеро и реку, заједно са риболовцима, чији је председник био Јовче Петровић. Она је купљена са Белих вода, такође смо је пустили у Врело, Шетоње и Ждрело. Наводи ми податак за солишта и хранилишта како су била по свим тадашњим важећим прописима, као и то да је редовно и свуда изношено сено и со. Тада се со мешала са иловачом, што је по њему била велика грешка, јер је иловача тешко сварљива.

Када смо код Треста, наводи ми податке како је у пар наврата са покретом Горана за време јулских празника у сарадњи са ловцима, извиђачима и другим друштвено-политичким организацијама организована прослава и свечаност. Ту је омладина и младеж приређивала приредбе, где се играло, певало а сигурно уз закуску, јело и пиће. Неком другом приликом било би добро више описати успешне радне акције под руководством поменутог шумарског инжињера а на пошумљавању планинских голети и брда садницама четинара и багрема, како на Говедарици, ка Крсту, на Вукану у Ждрелу и другим местима.